Марко Краљевић и ванземаљци

Ово је једна "стара" народна песма која наизглед делује бесмислено али када се прочита до краја ипак се види да ту има и неке уметничке линије:

KRALJEVIC MARKO I VANZEMALJCI

Ja li sneži, ja li zvezda pada,
ja li slecu s neba labudovi?
Niti sneži, niti zvezda pada,
niti slecu s neba labudovi,
vec to beše neka letelica,
mnogo veca nego soko 'tica,
pa se ona na Kosovo spusti,
obavi je neki oblak gusti,
te poplaši ovce i goveda,
pobegoše s pašnjaka bez reda,
a cobanin brže od njih trci,
govedima put kroz šumu krci.
Ode coban kod Marka u dvorac,
jer je Marko mnogo dobar borac,
da Kraljevic ode da raspravi
šta to stoji u zelenoj travi.
Kraljevicu nacisto poludi
kad ga neko pre zore probudi,
mamuran je, podbule mu oci,
pa on besno sa kreveta skoci,
bol u glavi leci cašom vina,
jer pri sebi nema aspirina.
Kada vide Kraljevic ovcara,
pode k njemu da ga išamara:
''Cobanine, ne bila ti glava,
zašto lupaš dok Kraljevic spava?!''
Vide ovcar da se Marko ljuti,
presece se, pa stoji i cuti,
cuti ovcar, rec ne progovara
jer se plaši Markovih šamara.
''Cobanine, što me budiš rano
kad još nije novi dan osvan'o?''
''Kraljevicu, nevolja me stegla,
goveda mi s pašnjaka pobegla.''
''Hoceš šamar, da te skroz rasturim,
zar me budiš krave da ti jurim?!''
''Ne zovem te da mi krave juriš,
vec da sa mnom na pašnjak požuriš,
al' ne zato da travu opaseš,
no da zemlju od propasti spaseš,
velika se turska vojna sila
na livadu sa neba spustila.''
''Cobanine, tebi pomoc treba,
kako Turci mogu sici s neba?''
Ipak Marko pode za ovcarom,
pozdravi se s Jevrosimom starom,
pa na Šarcu on odgalopira
da izvidi ko pašnjake dira.
Stiže Marko, pa sa Šarca sjaha,
kad se ovcar dovuce bez daha,
pa podoše da bi pogledali
gde su Turci iz nebesa pali.
Letelicu Kraljevic ugleda,
zagleda je i straga i spreda,
tako nešto nikad vid'o nije,
pa on misli da je od rakije,
jer rakiju celu noc forsira,
te zbog toga sad halucinira.
Tad se Marku glas savesti javi:
''Kraljevicu, rakiju ostavi,
ako tako s rakijom nastaviš,
ludnicu ceš brzo da zaglaviš,
vrlo lako ceš tamo da dospeš
ako odmah rakiju ne prospeš.''
Shvati Marko da je glas u pravu
pa on baci rakiju u travu
i tako se Marko od rakije rasta,
al' tek onda pravi haos nasta,
letelica zapoce da lupa
i stvori se na njoj neka rupa,
a unutra neki ljudi stali,
buljavi i zeleni i mali.
Marko misli da su sve to vile
u obesti svojoj izmislile,
hoce vile da se s njim našale,
pa postale takve gnjide male,
kad stvor jedan poce besediti:
''Braco mila, sad cemo srediti
sva stvorenja na ovoj planeti,
pre nego što naš kapetan sleti!''
Misli Marko da ga pogled vara,
al' on stvoru besno progovara:
''Dobro, Turci, sad dignite ovo,
napustite sa mirom Kosovo,
gubite se dok se ne naljutim,
pa da od vas patišpanj umutim!''
Stvorenje se zagleda u njega,
pa se k njemu lagano dogega:
''A ti, ko si kad tako govoriš,
mesto da nas paziš i dvoriš?''
''Oj, Turcine, tebi dobro nije,
od kad Marko dvori Osmanlije?!
Nego, brzo odavde odstupi,
izgubi se, nestani u rupi,
nece moje oci da te vide,
niti tebe, ni ostale gnjide.
Zar ste, Turci, tol'ko nisko pali
kada ste se tako maskirali?!''
Ovo stvora baš baci u brigu,
zakašlja se, pa ispusti ljigu,
obrisa je sa tri svoja prsta,
zar ce njemu takva niža vrsta
neku glupu lekciju da daje
da on lici na vaškino jaje!
Namah krvca dode mu u vene,
pa on odmah sasvim pocrvene,
te zapoce na Marka da vice:
''Kud prodemo, tu trava ne nice!
Zatrecemo svaki život kleti,
sravnicemo i gorske vrleti,
gde junacka vrsta promaršira,
tu se samo posmrtni marš svira!
A potom ce svi predeli ovi
da postanu i lepi i novi,
od njih cemo stvorit' novo carstvo
u kojem ce carovat' drugarstvo!
U njemu ce svaki drug, a i ja,
petokraku gledat' kako sija!''
''Sve se meni jedna mis'o vraca,
sad drugovi, a bejaste braca,
od toga je prošlo pet minuta,
da vi malo ne skrenuste s puta?''
''Svi u brodu što svemirom plovi,
odjednom su braca i drugovi,
a tebe je snašla sreca retka,
biceš sluga novoga poretka!''
Nije dosta što ga boli glava,
još ga ovaj stvor i zasmejava,
Kraljevic se nasmeja grohotom,
pa buzdovan trže odmah potom,
koliko je silno zamahnuo,
jak se fijuk do Stambola cuo,
buzdovanom sred Kosova pusta
vanzemaljca lupi preko usta,
skinuo mu lako glavu s tela,
dva je dana ko dule letela,
a treceg je, dragom Bogu hvala,
na pol Južni iz nebesa pala.
Okrenu se Marko prema brodu,
sve cekajuc' da ostali odu,
al' se hitro tad na zemlju baci
jer iz broda doleteše zraci,
zeleni i crveni i žuti,
jedan se ka Marku baš zaputi,
štit mu sprži, brkove oprlji,
Kraljevic se kamencinom frlji,
da je kakav drugi objekt bio
kamen bi ga sa zemljom sravnio,
no na brodu ne bejaše štete,
a iz njega ljuti zraci lete,
lete zraci, sve pred sobom prže,
Markov Šarac iz zaklona rže,
gde s' gospodar, Šarinova dika,
nameri na 'vakog protivnika!
Zelen-zraci u drvece biju,
i zdravi ce ostat' bez ociju,
crven-zraci zemlju udaraju,
te u zemlji kratere stvaraju,
žuti zraci, vražje prokletinje,
redom prže janjce, krave, svinje.
Po proceni, totalna je šteta
koju cine bica s drugog sveta.
Gleda Marko, pa je i zaplak'o,
nece na kraj s njima izac' lako,
al' se ovi iz svemira gosti
ne nadaju njegovoj mudrosti.
''Dobro, Turci, ako tako mora,
mesto rata bice pregovora,
svi cemo rec' ono što želimo,
pa da zemlju bratski podelimo!''
''Moraš, slugo, još brže da zboriš,
ako neceš odmah da sagoriš!''
''Al' pre no što krenu pregovori,
svaki junak što se hrabro bori
zaslužuje razna posluženja,
evo pica, evo i pecenja,
vi ste došli nas ovde pokorit'
i ja cu vas kao sluga dvorit'.''
Vanzemaljce to odobrovolji,
smejaše se brkatome golji
što skakaše cilo po pašnjaku
da b' doneo životinju svaku
koju njihov žuti zrak nacilja,
te pretvori u hrpu roštilja.
Al' je Marko vazda lukav bio,
samo janjce pred njih donosio,
a sve cini da svinje i krave
vanzemaljci brzo zaborave.
''Kao što svi pobednici rade,
formirajte jagnjece brigade'',
ponizno je izneo ideju.
Prestadoše oni da smeju,
pa svi njemu okrenuše oci:
''Deder, slugo, pica nam natoci,
da uz pice i po nocnom 'ladu
osnujemo jagnjecu brigadu!''
Kao kokoš, Marko savi šiju,
pa u travi pronade rakiju,
te je brzo tudinima nosi.
''Aoj, Turci, da ste sad pri kosi,
svaka dlaka da vam se naježi,
kad probate taj napitak sveži!''
Vanzemaljac rakiju mu ote,
s ostalima da proba divote,
da sa njima proslavi tu srecu
što naprav'še brigadu jagnjecu.
Rakija je ljuta, od sto gradi,
Marko j' pije tek da se zasladi,
al' tudine sred cela je pukla,
lica im se u osmeh razvukla.
''Hajd'mo, braco, da letimo malo,
da vidimo šta je preostalo,
šta ostade od planete ove,
zbijajmo se, braco, u redove!
Zbijajmo se, braco, drug do druga,
preletimo sever sve do juga,
preletimo istok do zapada,
mi smo ovde gospodari sada!''
Stoji Marko, pa se krišom smeje,
dok mu srce zadnja nada greje,
Kraljevicu gleda šta ce biti,
hoce li se pobedom sladiti,
il' oružja svetla sva ce svoja
ko gubitnik predat' posle boja.
Brod se diže, al' se tad zanese,
bez kontrole poce da se trese,
pa se brzo put nebesa vinu,
al' Urvinu udari planinu,
letelicu pijanih tudina
zaustavi Urvina planina,
te on odmah puce na dve pole,
a na dvesta dok padaše dole.
''Izem ti ja takvog osvajaca
od koga je i rakija jaca'',
Kraljevic se Šarinu obrati,
a onda se na njem' dvoru vrati.
Pokupiše i janjce pecene,
da im novi dan u slasti krene.