Српске пословице

Ako želiš jezgro, slomi ljusku.

Svaka je kvočka na svom gnezdu jaka.

U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.

Jezik je više glava posekao nego sablja.

Ko visoko leti, nisko pada.

Lepa reč gvozdena vrata otvara.

Ludi boj biju, a mudri vino piju.

Ne zamahuj ako ne smeš da udariš.

Obraz ide s glavom.

Pored suha drveta i sirovo izgori.

Nema zime dok ne padne inje, ni proleća dok sunce ne sine, ni radosti dok ne deliš s kime.

Lako je iza šest volova plug držati.

Žedan konj vode ne probira.

Ako zlo neće na tebe, a ti beži od njega.

Ako ne počneš nećeš ni završiti.

Ako kantar ne valja ti budi ispravan.

Ako komšijska kuća gori, gledaj u svoju.

Bolje je jedanput zaplakati nego sto puta uzdahnuti.

Bolje je ne obećaćti nego reč ne održati.

Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.

Badava je dobro seme kada je rđavo oranje.

Batina ima dva kraja.

Bolje je svoje jaje, nego tuđa kokoška.

Budalu ne ruži, već mu savet pruži.

Bez muke nama nauke.

Bolje vrabac u ruci, nego soko na grani.

Dok ne iskopaš nov bunar, ne pljuj u stari.

Dobar glas daleko ide, a loš još dalje.

Dva puta meri, a jednom seci.

Davljenik se i za slamku hvata.

Dobra žena praznu kuću čini da je puna.

Gledaj napred, al se osvrni i nazad.

Gde velika zvona zvone tu se mala ne čuju.

Gvožđe se kuje dok je vruće.

Čovek pokaže pravo lice u tri slučaja: u besu, u bogatstvu i u pijanstvu.

Kad čovek nema svoga dobra, tuđe zlo premeće.

Ko staro ne krpi, ni novo ne nosi.

Koju vodu moraš piti, nemoj je mutiti.

Krpi rupu dok je manja.

Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.

Ko se ljudi ne stidi, ljudi se ne boji.

Nije zlato sve što sija.

S polja gladac a unutra jadac.

Voda sve opere osim crna obraza.

Vrana vrani oči ne vadi.