Слава у Србији

Славе су верски обичаји који уствари нису карактеристични за све хришћане, данас постоје само у Србији, Црној Гори, Македонији, деловима Бугарске, Русији, Румунији и по мало у Грчкој али овај народни обичај се највише повезује са Србима који сматрају славу једном од специфичности своје културе.
У време примања хришћанства, Срби су живели племенским животом а племена су опет била подељена на мање задруге и породице и свака од њих је поред општих Богова имала и свог племенског Бога као заштитника племена, куће, деце и стоке. Тако многи истраживачи народних обичаја сматрају да је данашња слава сећање на покојне претке и кућне заштитнике.
Ја лично мислим да слава треба да остане наш обичај али ипак у циљу одавања поштовања светцу уз паљење свеће, спремање основних намирница и звање пријатеља ради дружења, приче и потсећања на светца чија се слава слави а не као што је у задњем периоду слава постала место за масовно окупљање ради једења а при томе неки и не знају ни на чију су славу дошли или нпр. многи пред славу кукају из свег гласа како су све паре потрошили на спремање и како ће умрети од глади јер нису јели месо месец дана ???
Ако немате паре, спремите основне ствари које обичаји налажу а не храну за пола Београда и постите ако стварно у то верујете (и не жалите се) јер ако то мрзите онда просто немојте да постите и ваше "муке" ће проћи.
Која је ваша слава и какво је ваше мишљење о свим овим обичајима ?

Лепо речено пријатељу. Слава је,по мом истраживању, Старословенски обичај. Људи су имали своје заштитнике куће и бверовало се свака кућа има једног заштитника. С'обзиром да је Свети Сава био велики дипломата, он је уведео да тај обичај се не може искоренити, тако да је предложио да се уместо Старословенског "кућног заштитника", прихвате светци. Отуд и српски обичај славе.

Као што си рекао Младене, тај дух славе је данас увелико изопачен и људи "криво" славе тај празник. Уместо да се одаје почаст светцу уз свећу,вино и хлеб, људи на славе највише иду да би се најлепи и напили. Уместо да празник симболише окупљње породице и пријатеља у хришћанском духу, он постаје нека врста породичне вечере где се троше све паре како би се гости најели печења(ако је слава мрсна) и "нациркали". Доста људи и не зна ко су били ти Светци које славе и због чега их уопште славе. По мени је то веома тужно, али добро, долазе нова времена, ваљда ће њихова деца знати?

Моја слава је Ст.Јован, крститељ Исусов. Морам признати да ни моји родитељи нису баш упућени у обичаје славе и њихову традицију. Тако да се и у мојој кући једе и пије увелико