Streljanje djaka u Kragujevcu 1941-ve

Tekst sam preuzeo sa Beograd Cafe-a, kad sam postovao na istoj temi.

Wehrmacht je poceo sa zlocinima pre SS-a (reorganizovana SA). Feldmarsal Wilhelm Keitel je 16 septembra izdao proglas u kome je naredjeno da se za svakog ranjenog Nemca ubije 50 "komunista", a za svakog ranjenog "100". Nemacke jedinice u Srbiji u pocetku i nisu htele da primenjuju tako drasticnu metodu ugusivanja ustanka. Medjutim, kako je ustanak jacao, i kako su i cetnicke i partizanske jedinice po Srbiji razbijale Wehrmacht, postalo je jasno da se tako nesto mora primeniti.

Pocelo je u Kraljevu zbog jednog cetnickog napada. Ubijeni su radnici i gradjani. Streljanje se dogodilo 14 oktobra 1941-ve, a streljanja su se nastavila tokom sledeceg dana. Tacan broj streljanih jos uvek nije utvrdjen. Procene su oko 4-5 hiljada ljudi.

Nastavilo se u Kragujevcu.

17 oktobra 1941-ve, partizanski i cetnicki odred su izvrsili prepad na nemacku kolonu kamiona kod Gornjeg Milanovca. Kada su Nemci pobijeni, cetnici su se povukli i otisli. Medjutim, partizanski odred pod komandom izvesnog izdajnickog pseta po imenu Raja Nedeljkovic je pocelo sa brutalnim skrnavljenjem leseva ubijenih Nemaca (imam licne razloge zasto Raju Nedeljkovica, kasnije proglasenog Narodnim Herojem, nazivam izdajnickim psetom). Odsecani su im prsti na rukama, nogama, kopane oci, cupani jezici i slicno. Najteze od toga je bilo to sto su im polni organi i testisi bili odsecani i stavljani u usta. Takvi su ostavljeni da ih Nemci pronadju. Nemci su sve leseve skupili na kamion i 18-og oktobra taj kamion provozali kroza Kragujevac. 19-og oktobra su pocela skupljanja ljudi. Nemci su narod koji je veoma pedantan, to im se mora priznati. Isli su od kuce do kuce, takodje racunajuci koga treba, a koga ne treba pokupiti.

Kad su shvatili da im nedostaje ljudi, usli su u Prvu Kragujevacku Gimnaziju (tadasnja Muska Realna Gimnazija), u jednu od manjih ucionica, takozvanu "sibicu" (tako ih mi koji smo tu Gimnaziju ucili zovemo), u koju je u tom trenutku bilo izmesteno odeljenje V-3 (Peto 3). Njihova regularna ucionica je danas tzv. "spomen-ucionica". Zasli su u klupe i birali. Princip je bio prost. Vojnik predje rukom po obrazu svakog pa ako se taj neko brije (lice mu hrapavo), uzimaju ga, a ako mu se jos nije razvila brada, ostavljaju ga. Sve u svemu, skupili su 39-oro djaka i jedan profesor. Kada su izvedeni, bilo 09.40h ujutro, 19-og oktobra 1941-ve. Sat na zgradi Gimnazije je tad stao.

Ukupno je skupljeno oko 10 hiljada ljudi, ili pola grada. Svi su oni drzani kao taoci u magacinima u Sumaricama. 21-og oktobra su pocela streljanja. Streljanja su nastavljena i tokom narednog dana. Svi su vojnici Wehrmachta listom izvrsavali naredjenja. Osim jednog. Taj jedan se zvao Jozef Sulc (Joseph Schultz). Odbio je da svojim mitraljezom puca u ljude. Ubijen je zajedno sa ostalima.

Ukupno je u Kragujevcu ubijeno 2976 ljudi (2536 je stari podatak), ukljucujuci Jozefa Sulca i 39-oro djaka odeljenja petog 3 Prve Kragujevacke Gimnazije, zajedno sa svojim profesorom. Ostali taoci su kasnije pusteni kucama, prestravljeni i istraumirani za ceo zivot.

Sat na zgradi Gimnazije je kasnije popravljen, ali se kvario mnogo puta. Svaki sledeci put kad je stao, stao je tacno u 09.40h, ili dvadeset do deset. Kao neka kletva je bilo to kobno vreme u koje je stao. Ali i toj kletvi je dosao kraj. Zadnji put se pokvario 2001-ve, mada nije stao u 09.40h. Necu da zvucim kao neko ko je praznoverac ili sujeveran, ali duhovi te dece su jos uvek u svojoj ucionici i u celoj Gimnaziji. Jos uvek su na tom prokletom casu matematike. Izgleda da se tih duhova ne mozemo resiti, kao ni tog i drugih gnusnih zlocina Wehrmachta.