Србија парламентарна Монархија?

Од пада комунизма па све до данашњег дана,покренуто је једно питање које сваким даном постаје све гласније. Најпре,ради се о могућности да Србија поново постане парламентарна монархија каква је и била за време Петра I Карађорђевића. Успостављање краљевине у XXI веку звучи мало вероватно зар не?. Одговор је: НЕ.

Све је кренуло почетком 90" година када је тадашња држава СФРЈ престала да постоји. Појавила се жеља за обновом српске државе, али до тога није дошло, јер су тадашње политичке струје и даље биле окренуте социјализму и тоталитаризму. Срећом по нас и цео демократски свет,тој диктатури је коначно дошао крај. Демократске промене су се десиле 5. Октобра 2000. године и тада после 56 година, нове власти су Њ.К.В. Престолонаследнику Александру II Карађорђевићу уручиле држављанство и пасош тадашње СРЈ. Од тог тренутка па до данас, покреће се све више питања о васпостављању напоменутог државног система и каквог добра би смо имали од тога.

Међутим,није остало све на томе. На територији Србије данас постоји 12 организација у градовима Бор,Чачак,Смедерево,Панчево,Г.Милановац,Сомбор,Књажевац,Неготин,Пожаревац,Сурдулица,Ниш,Пирот,Сремски Карловци и Београд, које за циљ имају управо Краљевину Србију. Поред тога, велики број интелектуалаца, доктора и професора у овој земљи се придружило овом циљу(Нека од имена) рачунајући и растући број омладине која је увидела предности овог система.

Лично,покушаћу да будем што објективнији. Навешћу неке предности Монархије над овом нашом Републиком, а ви се упустите у дискусију.

Ово је права тема која би се другачије могла назвати и "Оживљавање Србије".
Уствари, главни данашњи проблем Срба је неслога тј. подељеност између две политичке партије али то није ривалство него скоро борба на смрт а при томе многи не знају зашто вређају друге саговорнике који су нпр. са друге стране интернета осим што та нека особа подржава другу политичку партију. :confused:
Вероватно ћете се сложити са тим да је Србији данас најпотребнија слога а то може да оствари само један човек (и један нови систем) који ће народу вратити веру (пре свега), традицију и стари народски дух који су убили комунисти и од народа направили коње (без увреде) који гледају само право, тамо где их газда усмери. Мислим да је време да људи почну да размишљају својом главом и допринесу стварном оживљавању наше земље.
Било би добро кад би нпр. ти Челе, написао (укратко) нешто о организацији Парламентарне Монархије тј. која је разлика између Монархије и овог данашњег система ?

I) Србији је потребан и додатни фактор учвршћивања бране партитократији: шеф државе независан од било које политичке странке, и неутралан према свакој од њих. Наше садашње искуство показује да то не може бити председник републике, баш као што то није био ни у читавом периоду постојања српске државе у републиканском облику. Данас у Србији имамо само представнике партија, али представнике државе,нигде. Земља у којој влада стабилан и континуалан систем има тенденцију добре економије и улагања великог страног капитала.

II) Србија је досегла врхунце европске уставности и демократије под монархијом. Монархијски устави из 1888. и 1903. спадају у најдемократскије уставе тог доба. Успостављањем Монархије Србија би обновила своју уставност, утрла пут оживљавању демократске традиције и сврстала себе у ред напредних парламентарних Монархија Европе.

III) Успостављање уставне парламентарне Монархије би неминовно довело до враћања међународног угледа Србије које је она имала било као самостална држава , било у оквиру Краљевине СХС и Краљевине Југославије. Са оваквим уређењем Србија би повратила изгубљено пријатељство многих демократских земаља а пре свега европских монархија , што би отворило пут успешној привредној и свакој другој сарадњи.

IV) У условима погубног наслеђа комунистичког режима тј. уназађене политичке културе и традиције демократског живота, као и вишедеценијске антимонархистичке индоктринације, успостављање Уставне парламентарне Монархије је залог обнављања демократског политичког живота и демократских институција . Ограничена власт Монарха у духу и по правилима уставне парламентарне Монархије, неспорни високи ауторитет Монарха као симбола јединства и трајности државе леже у темељима ове залоге.

V) Душан Ковачевић, члан Крунског Савета је ово савршено објаснио:

Монархија је најбоља, најконкретнија и најпрактичнија опција за Србију. Србија мора да се успостави на оним темељима на којима је увек почивала. Ако ћемо гледати по врло практичним параметрима, који се зову маркетинг једне државе и представљање једне државе и бренд, у овом тренутку не постоји ниједна личност која би могла да окрене телефон било ког битног човека, а нарочито у земљама које су истог устројства (а то су тренутно најбогатије земље у Европи), у којима престолонаследник има или крвне или у пријатељске везе. Србија треба да буде једна савремена, модерна демократска земља. Из мог контакта и познанства са престолонаследником, ја не познајем већег демократу у Србији. Значи, не монархија у некаквом виду који је давно превазиђен, него управо у оном облику, ако се већ позивамо на земље севера, шведског типа. Причам о нечемо што мени јако лепо звучи, а то је Краљевина Србија.

Ево предлога за устав могуће Краљевине Србије за све оне које би то занимало:

http://www.clds.org.yu/pdf-s/UstavPavleNikolic.pdf